Ekologija

Na drugom Svetskom kongresu o očuvanju (The World Conservation Congress-WCC) u glavnom gradu Jordana, Amanu, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija članica IUCN (The World Conservation Union) zatražile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede računa o tome da korišćenje zemljišta, izmene u korišćenju zemljišta i eksploatisanje šuma ne narušavaju životnu sredinu i globalnu klimu.

Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruženju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladišteno je u biomasi i zemljištu šuma, a 25 procenata u pašnjacima i savanama. Kada se šume prekomerno eksploatišu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one počinju da ga emituju, što nanosi štetu globalnoj klimi. Ponovna ravnožeza u tom slučaju u ekosistemu može se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promoviše održivi razvoj šuma. Za većinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za računanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi višestruko isplativ.

U razvijenim, ali i sve većem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i održivog upravljanja zemljištem, vodom i živim resursima, kao i promovisanje konzervacije životne sredine.

• Novembar 2009 [8]
• Oktobar 2009 [1]

• Generalna [9] 

• Zemljište
• Nestašica vode za piće
• Problemi zagadjenosti vode u Srbiji
• Voda
• Zagadjenje vazduha
• Od Stokholma do Johanesburga
• Ekologija ne mora biti u sukobu s ekonomijom
• Uvod
• Čestitamo!