Na drugom Svetskom kongresu o očuvanju (The World Conservation Congress-WCC) u glavnom gradu Jordana, Amanu, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija članica IUCN (The World Conservation Union) zatražile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede računa o tome da korišćenje zemljišta, izmene u korišćenju zemljišta i eksploatisanje šuma ne narušavaju životnu sredinu i globalnu klimu.
Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruženju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladišteno je u biomasi i zemljištu šuma, a 25 procenata u pašnjacima i savanama. Kada se šume prekomerno eksploatišu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one počinju da ga emituju, što nanosi štetu globalnoj klimi. Ponovna ravnožeza u tom slučaju u ekosistemu može se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promoviše održivi razvoj šuma. Za većinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za računanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi višestruko isplativ.
U razvijenim, ali i sve većem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i održivog upravljanja zemljištem, vodom i živim resursima, kao i promovisanje konzervacije životne sredine.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.
Srbiji prijeti ozbiljan problem, a to je nestašica vode.
Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim
akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.
Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagadjeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!
Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.
Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Blizimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od medjudržavnih ratova.
Važni podaci:
- 6000 ljudi dnevno umre od dijareje
- Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine
- Količina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvećih svetskih reka
Generalna skupština UN proglasila je 2003. godinu "Medjunarodnom godinom slatke vode"
| « | Novembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Novembar 2009 [8]
- Oktobar 2009 [1]
