Na drugom Svetskom kongresu o očuvanju (The World Conservation Congress-WCC) u glavnom gradu Jordana, Amanu, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija članica IUCN (The World Conservation Union) zatražile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede računa o tome da korišćenje zemljišta, izmene u korišćenju zemljišta i eksploatisanje šuma ne narušavaju životnu sredinu i globalnu klimu.
Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruženju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladišteno je u biomasi i zemljištu šuma, a 25 procenata u pašnjacima i savanama. Kada se šume prekomerno eksploatišu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one počinju da ga emituju, što nanosi štetu globalnoj klimi. Ponovna ravnožeza u tom slučaju u ekosistemu može se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promoviše održivi razvoj šuma. Za većinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za računanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi višestruko isplativ.
U razvijenim, ali i sve većem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i održivog upravljanja zemljištem, vodom i živim resursima, kao i promovisanje konzervacije životne sredine.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.
Srbiji prijeti ozbiljan problem, a to je nestašica vode.
Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim
akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.
Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.
Srbija će pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagadjeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!
Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.
Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Blizimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od medjudržavnih ratova.
Važni podaci:
- 6000 ljudi dnevno umre od dijareje
- Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine
- Količina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvećih svetskih reka
Generalna skupština UN proglasila je 2003. godinu "Medjunarodnom godinom slatke vode"
Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivača.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj.
Najčesće zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikročestice cadji. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču uglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godišnje. Emisija SO2 jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralno, južnoj i jugoistočnoj Evropi. Zato su vlasti u državama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju domćcinstava.
Nešto ranije, krajem šezdesetih godina prošlog veka, čula su se prva upozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija - koje su počele da se formiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou.
Jedna od predrasuda je da zaštita čovekove sredine dolazi u sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta društvenog proizvoda, životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta. Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica. Tzv. "eksterni troškovi" koje proizvodi zagadjivanje, iscrpljivanje resursa i narušavanje ljudskog zdravlja počinju nadmašivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve više ulaže u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema okolini. Upravo u tim podrušjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora, moraju slediti taj put. Održivi razvoj treba poticati fiskalnim merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprečavanje zagadjenja. Tada je upozoreno na nekontrolisani industrijski razvoj i eksplataciju prirodnih resursa i posledice koje ostavljaju na životnu sredinu.
Na samitu se ceo svet okupio radi jednog cilja-održivog razvoja Zemlje. Osmišljen kao najveći samit Ujedinjenih nacija, na samitu je učestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških organizacija, predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.prirodnih bogatstava.
Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da se stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine.
Pre nešto više od deset godina, Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (WorldCommision on Environment and Development), poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izveštaj pod nazivom „Naša zajednicčka budućnost („Our Common Future“) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i našu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogućnosti regeneracije planete Zemlje.
Ova komisija, kojom je predsedavao Kanadjanin Jim McNeill, definisala je održivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnosti budućim generacijma da zadovolje svoje potrebe.
Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Zaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnjim, vodenim i šumskim resursima u 21. vijeku.
Konferencija Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED), održana juna 1992 godine u Rio de Zaneiru (Brazil) bila je najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera. Paralelno dešavanje - konferencija namenjena nevladinim organizacijama, privukla je jos više učesnika. Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika „sedme sile“.
Učesnicima samita nije pošlo za rukom da dodju do rešenja i saglasnosti po mnogim pitanjima. Naime, bilo je tesko postići saglasnost izmedju zemalja o pitanjima gde su se na udaru našli različiti ekonomski interesi ili duboko uvrežene vrednosti. Zemaljski samit 1992. godine uspeo je utoliko što je po prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Osim toga, rezultat predstavlja i potpisivanje i usvajanje nekoliko važnih dokumenata, medju kojima je Deklaracija o životnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija, Konvencija o promeni klime, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma, kao i akcioni plan održivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21.
Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Zaneiru je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja - od teme siromaštva, zaštite atmosfere, šuma, vodenih resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekološki zdravog upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izričito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao sto su žene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Od 1992. godine, pa nadalje, Ujedinjenih nacije su počele da sve više računaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je isključivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatračkih organizacija.
| « | Novembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Novembar 2009 [8]
- Oktobar 2009 [1]
